Ranci su zrcalo naše genet­­­s­ke predispozicije, ali i vanj­skih i okolišnih faktorov. Nje si ne moremo prišporiti, ali proces nastanka moremo za­u­staviti. Gdo zaran do­sta­­ne rance, on vje­rojatno ima su­hu kožu i nejedn­a­ku pigmentaciju. Koža stari ravno tako kot i svi drugi organi človika.

Koža postoji od trih slojev, od epiderme, derme i supkutisa. Za nje vanjski izgled joj je naj­važnija derma, sridnji sloj, ki je odgovoran za n­apetost, tonus. Derma posto­ji od kolagena i elastina. Još jedan ključan faktor za čvrstoću u koži je protein, ki se zove vimentin. Vimentin sadržavaju fibroblasti i citoskelet, ki celam osiguravaju formu i fleksi­bilnost. Mriža kolagena i elastina je odgovorna za elastičnost i rastezljivost kože. Cele držu skupa kompliciran spoj proteinov i cukorov. Med njimi je najvažnija hijaluronska kiselina, ka je zbog svoje velike moći da veže vodu, odgovorna za napetost kože.

Prirodno starenje je najvažniji uzrok za nastanak rancev, a to je genetski odredjeno. S ljeti se smanji prirodna produkcija hijaluronske kiseli­ne u cela. Zato koža već nije tako napeta. Kad pohenja pro­dukcija kolagena, koža već ni­je tako elastična. Kad je koža suha, se mali ranci još bolje vi­du. Na obrazu imamo 25 mi­šićev za mimiku. Svaki človik je na sebi hasnuje na osebujan način. Zbog toga jedan ima već rancov okolo ust, a drugi okolo očiju. Mimički ranci se recimo razviju jur po 20. ljetu žitka, zvećega na čelu, oko oči­ju i na lici.

Za nastanak rancev su odgovorni i UV traki sunca, ki zničavaju strukturu kolage­na i elastina. Zato koža već ne mo­re tako dobro vezati vlagu i počne razvijati rance. No ali ko­ža stari i zbog hitroga život­noga ritma, stresa, alkohola, cigaretov, čemernoga kvaliteta zraka i hrane. Po 40. ljetu žitka se počne smanjivati produ­k­cija kolagena i elastina, ke napadaju i slobodni radikali. Slobodni radikali su reaktivni i škodljivi elementi iz okoliša i hrane, ke ali producira i sam naš organizam. 

Uz slobodne radikale, ki prirodno nastaju u našem organizmu, se radikali aktiviraju i djelova­njem sunčeve svitlosti, ar koža apsorbira sunčane trake. Sun­čeva svitlost potiče stvara­nje encimov, ki zničavaju masti u ce­la kože. Istovrimeno se oslo­badja arhidonska kiselina, kemijska supstancija, ka prouzr­o­kuje upale, ke ubrzavaju proces starenja.

Svaki put kad se dogodi upa­la, ona ostavlja ma­le ožilj­ke na obrazu. Kad je tih ožiljkov mnogo, nastaje vidljiv ra­nac. Kad se cukor povezuje s proteini kože, dolazi do glikacije. Onda proteini već nisu fleksibilni, čvrsti i elastični. Glikacija ada dodatno ubrzava starenje kože i prouzrokuje diboke rance, gubitak tonusa, napetosti kože.
(Agnjica Schuster)