Popularno je zimi krmiti pti­ce i tako pridonašati svoj dio obrambi živin. Ali po­stoju različni pogledi o tom, je li je spametno zimi krmiti ptice. Od krmljenja naime profitira samo šakica ptic, sinice (Mei­sen), zebe (Fin­ken), drozdi (Dros­seln) i sun­čenke (Ro­t­kehl­chen), ada one, ke ionako nisu ugrožene. Uza to se pticam mnogokrat nudi kr­ma, ka im more naškoditi. Pri kr­mljenju moremo gledati divlje pti­ce.

To je ose­bujno važ­no za dicu, da im zbudimo interes za zbivanja u prirodi i potriboću za čuvanjem pr­irode. I tako kr­m­ljenje ptic mo­re biti doživljaj za svakoga, ki zimi je mi­lu­je pti­ce. Ali za pravu ob­rambu ugroženih ptic su potribne dr­u­gačije mjere: agrarni ekološki programi, smanjenje pesticidov ili ostav­ljanje strnja na polji po žetvi.

Ptice moramo krmiti pravom krmom, ne kruhom ili ostanki od jilišev. Ako je krma vla­žna, se more smrznuti. Sadje im se neka nudi samo u mali količina. Mast ne­ka ne bude slana. Neka si pti­ce mo­ru pojti po krmu na različna mjesta, na ki neka bude dru­gačija ponuda. Orihi, simenje, zrnje i osušene jagode su optimalna krma, čim nastane sriž i čim snig pokriva prirodu.