Danas ćemo početi s rješe­njem ganjke iz zadnjega broja Hrvatskih novin. Vje­rojatno ste uganjali, da se  pod kraticom i.h. krije ime i prezime našega poznatoga pisca, rodjenoga Maloboriš­tofca, Ignaca Horvata.

Kratice su tema i ovoga današnjega nastavka (jur pet­o­ga po redu s ovom temom), ali danas ćemo konačno završiti ovu mini-seriju. Iako nam se ova tema čini jedno­stavnom, je ipak potribno, u­p­ozoriti na sve moguće načine skraćivanja, jer kot smo vidili, nije svejedno, kako kratimo. I kod kratic, naime, postoju odredjena pravila, pokidob i one pripadaju pravopisu. A svaki pravopis je konvencija, ada dogovor, kako se ča pi­še. Zato nije isto, je li se krati „ovako ili onako“.

Kod kratic, ke postoju od već riči (složene kratice), smo vidili, da se skraćena imena dr­žav ili društav pišu s velikimi slovami: EU, MH (Matica hrvatska)…  Ali mi imamo i kratice, ke se pišu s malimi slovami, jer ne označuju imena držav ili društav. Ovde su najpoznatije kratice: itd. (i tako dalje), npr. (na primjer), tj. (to je). Krivo bi bilo pisati i.t.d. ili na pr. ili t.j., jer ove kratice se prema našem pravopisu pišu skupa, ili kot se znanstveno ve­li „prez razmaka“ ili „prez bjeline“. „Bjelina“ se naziva prazno polje med slovami. Po nimšku bi rekli: Abstand. 

Pazimo na iznimke: ako je prva rič veznik, se veznik pi­še odvojeno: i d. (i dalje), i dr. (i drugi), i sl. (i slično). Ali iznimka iznimke je kratica itd. ☺

Dobro je i znati, da se sljedeće dvi složene kratice nikada ne pišu skupa: po Kr. (po Kristušu), pr. Kr. (pred Kristušem).

A kad imamo kraticu pred imenicom, se kratica i ime­nica pišu sa spojnicom: Rh-faktor, pH-vridnost.

(Zorka Kinda Berlaković; 42.)