Ljubičicu ovih dani vidimo i dušimo na mnogi polji i livada. Nje lipota i duha su opj­e­vane u različni mitologija. Si­m­bolična značenja ljubičice su iskrenost, paž­nja, taj­na ljubav, skrom­­­nost, ali i hrabrost, ar se ona ufa iz ze­mlje van još kad vani hara mrzlina, a sunce je još kumaj tako jako, da bi bilo steplilo zemlju.

Najpoznatiji pisac kome­dijov u antičkoj Grčkoj, Aristofan, spominja Atenu u Grčkoj kot varoš, ki je okorunjen ljubičicami. Prema legendi je utemeljitelj Atene svoj narod peljao u krajinu Atiku, kade su ga dočekale vo­dene nimfe i mu dale ljubičice kot znak za njeve dobre želje. Tako su ljubičice izibrane kot varoški amblem Atene. Nijedan stan, oltar ili pir u Ateni nije bio prez ljubičic.

Povidajka o nastanku ljubi­čice povida o tragičnoj ljubavi. Prve ljubičice su nastale iz krvi Atisa, koga je ubila mo­ćna božica Kibela. Prema legendi se je ona zaljubila u Atisa, snažnoga mladenca. Da bi ga prisilila na celibat, si ga je zela za svećenika. Ali to je bilo zaman, ar se je Atis za­ljubio u lipu kćer boga Sangarija. Nato ga je Kibela odsudila na smrt. Ubit je u lovu na divlje svinje. Onde, kade je njegova krv padala na zemlju, su izniknule ljubičice.

Prema drugoj povidajki je božica Venera stvorila lilaste ljubičice. Ona je svojega sina Kupidona pitala, gdo je lipši, ona ili divojke. Kupidon se je prez straha od majke odlučio za divojke. Nato se je Venera tako rasrdila, da je svo­je protivnice pretvorila u plavu farbu, a zatim u ljubičice.

Ljubičica je imenovana po maloj nimfi Io, u ku se je zaljubio glavni bog Zeus. Da bi ju očuvao od srditosti svoje žene, božice Here, ju je pretvorio u bijelu junicu. Kad se je Io počela plakati, da joj se grubna trava ne rači, je Zeus nje suze pretvorio u milo du­šeće ljubičice i samo njoj je bi­lo dopušćano da je ji. Prema legendi ljubičica fascinira sa svojom duhom i lipotom. Ta­ko je i mrazni Hefest pridobio simpatiju božice Afrodite. Ljubi­čica je bila po­svećena kot smrt­no cvijeće božici vegetacije, Pe­rsefoni, ka si je upravo trgala ljubičice, kad je po nju došao bog pod­zem­no­ga svita, Hades.

Za stare Rim­lja­ne je ljubi­čica bila simbol žalosti, ar su nje farbu asocirali s proljanom krvlju, a smirujuću duhu s vje­kovječnim mirom. Za pokoj vjekovječni su svojim najmilijim pokojnim na grobe metali bukete ljubičic.

Ljubičice su poznate i u krš­ćanstvu kot simbol Marijine poniznosti, ali i boli, ku je ona trpila zbog Jezuševe smrti. Neke legende govoru, da ljubičice niknu na grobi divic i svecev. Od svitskih vladarov si je Napoleon Bonaparte ljubičicu izibrao za svoj amblem, ar je za njega simbolizirala hrabrost i žilavost.(

(Agnjica Schuster)

Kategorije