Po Vidovdanu, nedilja 28. ju­nija. 1914., je prošao cijeli misec dokle je 28. julija Austro-Ugarska (= A-U) poručila boj Srbiji. A u slijedeći dani je pol Europe bilo u bojnom stanju: 1. aug. Nimška - Rusiji; 3. aug. Nimška - Francuskoj; 4. aug. Engleska - Ni­mškoj; 6. aug. A-U Monarhija-Ruskoj, 6. aug. Srbija-Nimškoj, 7. aug. Črna Go­ra - A-U Monarhiji, 7. aug. Japan - Rusiji. Ugarska, med njimi i zapadnougarski Hrvati su, uštarnutom tišinom čekali na dogadjaje. Nije to bila normalna tišina u očekivanju, u tišini se je ćutila nervoza, nestrpljivost na sve str­a­ni. Na van se je sve dogadjalo po starom ali Naše Novine (= NN) donašaju imena regrutov kod pukanja.

U svakidašnjem životu vladini povjereniki preuzimaju u­pravljanje od civilnoga, upe­ljaju se zvanaredni regulatori za željeznicu, poštu i bankovni sistem, sve to s vojnoga gledišća i strateškoga značenja. A kad je Srbija odredila mobilizaciju je mutno oduševlje­nje obuhvatilo i naša sela. Pod natuknicom Beč-Budimpešta (NN 1914./31,2) se piše:
Sobotu i nedilju (25. i 26. jul.) su stanovniki varošov osebujno pod večer vsagdir na ulice se spravili, s mužikami pohajali i boj, domovinu pak kralja živili. Nigdar još vojska nije bila u takovom poštenju, kot ove dneve; vsagdir zgrabu vošćanske častnike na ramena i tako je pona­ša­du po uli­ca uz glase pobud­ni­čki jačak. Rákoczi- i Radetzky-marša, Gotterhalte i ugar­ski hi­m­nuš je ćut na vse kraje, i putuju­ća vojska si Kossuth no­tu jači sledećim preminjenjem: Franjo Jožef nam poruča,/Da mu ma­nj­ka lipa,vojska,/Ako još jednoč poruči/Vsi skupa moramo proj­ti!/Živio zlatna sloboda!/Živi Ugarska.
Osebujno po našoj do­movini je veliko oduševljenje za boj,… 

Medtim ali med redi morete ziznati, da je u našoj naj­užoj hrvatskoj, pretirano moralnoj sredini bilo u tom mi­secu dvoje samoubojnikov i jedno ubojstvo na malo dite.

Zadnji dani toga mučnoga miseca su protekli razlaganjem i vaganjenjem „Ultimatuma“ Srbiji, ki se je postavio tako, da ga Srbija kao suverena država nikako nije mogla spuniti i „M­anifestom“ c. i k. „Naro­dom mojim!“, ki završava s riči: „U­­fam se u narode moje,…, Ufam se va oduševljeno al­dovnu, vitežku vojsku Austrije i Ugarske. I ufam se va Boga Vsemogućega, da će udiliti o­r­užju mojemu dobitak.“ Ischl, 1914. juliuš 28. Ferenc Jožef, vl. r., Grof Tisza Štefan, vl.r.

Početkom augusta NN donesu još budnicu od Šandora Petőfija „Va boju“, ka pjesma je oduševljeno nagovarala revolucionare 1848. ljeta na boj: „Pijan sam od dima/I človičje kervi./Živit ali umrit,/Za ma­nom ju­n­a­ki./Vojaki naj­per!“ i „Ne smi sada ser­ce derh­tat“. — Čisto fana­tične pjesme, slipe, ekstati­čne, bez realnoga obra­z­loženja.

(NB)