Nažalost se ne držu svi lipih manirov. Ne ponašaju se prema drugim tako, kako bi kanili, da se drugi ponašaju pre­ma njim. Zato je potribno da se dica jur od malih nog uču pravila, ka­ko se ponaša u društvu. Kad po prvi put vidimo človika, ko­ga još ne po­z­namo, je po­tribno, da uz rukovanje velimo svo­je ime i prezime. Kad koga pred­stav­lja­mo mužu, ki sidi, se on m­o­ra stati. Žene se ne tribaju sta­ti, kad im se pred­stavljaju mu­ži. Ali mlade že­ne i divojke se tribaju stati, kad je predstavljamo starjim že­nam. Kad predstavljamo svo­je rodjake, moramo reći i njevo ime, a ne samo „to je moj brat“. Ruku kot prva daje že­na ili on, ki je starji, npr. starji muž ili žena divojki, odnosno onomu, ki je po funkciji niži.

Kad se rukujemo, ruku nećemo dati mlahavo, nego ćemo ju stisnuti, ali nikako ne pre­čvrsto. A najmanje ćemo ju komu tresti. Ako imamo obli­čeno rukavice, si je moramo zneti. Ako nam gdo pruži ru­ku, ju moramo prihvatiti, ako ne, smo zbantovali človika. Da­nas se sve manje kušuju ruke. Ako muž ženi kani kušnuti ru­ku, smi to činiti samo u zaprtom prostoru, nikada ne na placi. Pri pozdravu se dostoji da to činimo ljubezno: dobro jutro, dobar dan, dobar večer i servus. Ako je muž pri po­zdravu gologlav, se malo pokloni, a ako ima krljaču, si ju zname. Kapu si pri pozdravu ne triba zneti. Na svaki po­zdrav moramo i odzdraviti. Pri pozdravu ne smimo larmati, ne mahati rukami, ne vikati prik ceste hej ili halo. Samo se po sebi razumi, da se pri pozdravu ne držu ruke u žepi ili cigareta u usti.

Ako na placi koga nehoteć pehnemo, se moramo opro­­stiti. Ako pasantu na placi ne­što spade na tla, ćemo mu to kot dobro odgojen človik zdvi­gnuti. Na placi nećemo dru­goga upozoriti na mane, ke ne more popraviti, npr.: „poderana ti je najlonka“ ili „zamazana vam je ju­pa“. Ali dužnost nam je, da velimo: „otprta vam je torba“.

Kad skupa s mužem po­išćemo kakovu kavanu ili res­toran, prvi stupi nutar muž. Muž ženi pomaže svlići se jupu. Za stol pr­vo sjede že­na. Rukavice i tor­bu ne vrže na stol, nego na stolac skraja. Konobara svenek zove muž. Jiliše i piliše naručuje muž po dogovoru sa ženom. Piliše natoči muž. Za stolom se žena ne smi gledati u zrcalo. Ako si prez zrcala zna namazati usnice, to more činiti. U pogledu na plaćanje računa je danas ta­ko da smi platiti i žena. Ako ne kani biti pozvana, se diskretno stane i kod konobara plati, ča je konzumirala. U prijateljskoj vezi valja pravilo, da svaki plaća svoje. Pri napušćanju lokala žena ide prva, a muž joj otvara vrata. 

(A. Schuster)

Kategorije