Tišina je terapija za naše moždjane! U ovom svitu, u kom se pašćimo, u kom nam je stres zarinut u tijelo kot ža­lac, koga si ne moremo spuk­nuti van, rijetko imamo prilike uživati tišinu, da bi oćutili duševni mir i zadovolj­stvo. Nimci su za ta životni fenomen iskovali izraz „Schnelllebigkeit“. Pritom mislu na tempo, s kim si ubrzavamo življe­­­nje, da bi si u kraj­njoj konzekvenciji pokratili žitak. Hrvati govoru za užurbani svit kot da se je svit sam ubrzao, a zapravo smo mi ti, ki hitrimo ili jurimo kroz svit. Svim jezikom u Europi je za ta fenomen potriban izraz. Ali nam mora biti svisno, da smo si sa­mi uhitrili žitak, koga si moremo istotako i polakšati. U da­naš­njem članku neka ne bude na početku ferijov govora o tom, kakov efekt tišina ima za naše duševno dobro­stanje. 

Većina ljudi zna za prednosti tišine, iako nas znanost svenek nanovič opominja na to, kako pozitivno tišina djeluje na zdravlje i funkcionira­nje moždjanov. Dvi ure tišine dnev­no je dost za to, da se aktivira rast novih celov na području hipokampusa. Hipokam­pus je on dio moždjanov, ki je odgovoran za memoriju, emo­cije i učnju. Znanstveniki su u mnogi istraživanji ustanovili, da tišina poboljšava komunikaciju med neuroni i da sma­njuje rizik da moždjani degeneraju. Dokle smo u potpunoj tišini, moždjani imaju dost vri­mena da predjelaju i po­hra­nju informacije, ke si pribavljamo. Zato je moguće, da nam u ti­ši­ni dojdu napamet najbolja rje­še­nja za naše probleme. Mo­ž­djani su svenek aktivni, i dokle počivamo. Tišina nam pomaže da se bolje koncentriramo. Nasuprot tomu larma pre­pričuje da logično mislimo, da motivirano i prez pogrišak obavljamo svoje zadaće i posle. Manjak tišine i uhitren tempo odvraćaju našu pažnju od zadać i problemov, ke moramo riješiti. U larmi se ne mo­remo koncentrirati i si zapametiti važne informacije.

Gdo si je uhitrio svoj žitak, on vjerojatno ima povišen stresni level, i to preveć kolesterina u tijelu. Kolesterin ima pri­rodan dnevni ritam. Produciramo ga u velikoj količini jutro, ma­nje kroz dan, još manje navečer, a minimalno za vrime noćnoga
počivka. Stres ta red more pre­hititi. Kad nam je povišen ni­vo kolesterina na večer, ne moremo zaspati i počinuti. Tijelo nam se u noći nije moglo regenerirati i iscrpljeno vi­če za kavom.

Sad u ferija je doba za zaokret, konkretno je doba za to da si smanjimo tempo, s kim se gibamo kroz žitak. Do­ba je za regeneraciju u tišini. Zato nam ov ljetni čas neka bude blagoslovljen tišinom, da bi se mogli posvetiti svojim kontemplativnim momentom, za vri­me kih nas nijedan, ali zaistinu nijedan ne bludi, za vrime kih moremo uživati sa­mi sa so­bom. Pozovite si u go­ste tišinu!

(Agnjica Schuster)

Kategorije