Još u projdućem stoljeću je živio filozof, Paul Grice. On se je posvećivao jeziku. Kanio je doznati, kako funkcionira komunikacija, i to da se razumimo. Gri­ce je bio En­glez i je svoja dje­la pisao na engleskom jeziku. U knjigi Studies in the way of Words su izašli njegovi prikazi o jeziku.

Grice je izvidio, ča je po­trib­no, da bi se mogli razumiti jedan drugoga, kad se pominamo i kad pišemo. Isformulirao je katalog principov kot bazu za uspješnu komunikaciju. Njegove komu­ni­kacijske maksime su mudre izreke, u lingvistiki velimo još i da su epohalna otkrića. Sa­da naime bolje razumimo, kako funkci­onira komunikacija. Mo­rebit mislite, da nije važno, kako u teoriji funkcionira komunikacija, da je važno samo to, da razumimo, ča drugi mi­sli i pi­še. Ali upravo u tom je kvaka. Mnogokrat naime ne znamo, ča gdo piše ili govori. Kad bi svi znali, ča je važno pri komuniciranju, bi se bolje razumili. Grice je za komunikaciju rekao, da je poduzeće, ko bazira na kooperaciji. Ako za komunikaciju velimo da je po­duzeće, ko bazira na koo­peraciji, mislimo na partnere, ki imaju skupni cilj. Njev cilj postoji u razumivanju. To zna­či, da partneri na kraju komunikacijskoga akta moru bilancirati: Mi se razumimo. Razumiti se ne znači, imati isto mi­šljenje. U razumivanju su u­klj­­učene dvi strani:

  1. Jedna stran kani pisati, ča drugi razumi.
  2. Druga stran kani razumiti, ča prvi piše.

Grice je vidio, da u komuni­kaciji postoji važan princip, i to interes, da je komunikacija uspješna! Na toj bazi se partneri redu po kodeksu ponašanja, po takozvani maksima za maksimum efekta!
Poštivam istinu:
Ča ne znam, ne pišem.
Informativna sam:
Ne mlatim praznu slamu.
Pišem fakte:
Nepotribno izostav­ljam.
Hasnujem razumljive riči:
Ne importiram riči iz drugih jezikov i kulturov. Štitelj je ne razumi! Jezik je zrcalo kulture, ka si stvara vlašći jezik. Zato hasnujem riči one kulture, u koj sam doma!
Kratka sam:
Ne brbljam i ne razvlačujem.
Držim se redoslijeda:
Ne skačem s misli simo-tamo: Prvo moram otpriti ulazna vra­ta, a pak stupiti u stan. Ne mo­rem stupiti u stan, a stoprv po­tom otvoriti vrata.

Naravno da je Grice znao, da se njegove komunika­cijske maksime u praksi čudakrat ne poštuju. Kooperativno ponašanje u razgovoru nije samorazumljivo. Ča ali sigurno znamo je, da moramo posizati za riči, ke su konvencionalizirane u našoj gradišćan­skohrvatskoj zajednici, ke su udomaćene i poznate, da bi se razumili.

(Agnjica Schuster)

Kategorije