Ke visti kanite čuti kot slu­šatelj, a čitati kot štitelj? Dobre ili čemerne? Morebit na to pitanje more dati odgovor medvid. Poznata je izreka: „O­nly bad news is good news!“ To znači, da se se­n­zacije do­bro proda­vaju. Ako kucak u­grize muža, to nije senzacija. Ali ako muž ugrize rottwei­lera, će se to povidati po cijelom svitu. Na sve, ča nije svakidanje, konzument medijev leti kot pčela na med!

Štitelj Hrvatskih novin obraća str­anice i pritom selektira čla­n­ke, ki bi eventualno za njega bili interesantni. Fasciniraju ga senzacionalno for­mulirani n­a­slovi. To, ča se dogadja u tu­dji­ni, to uopće ne gleda. Ako se potpikne poda ku rič, ku ne razumi, prestaje čitati.

Ljudi kamene dobe su mogli preživiti samo zato, kad su se koncentrirali na moguće po­gibeli, na priliku na medvida, ki bi je napao. Nevažne visti, ke im ne bi narušili žitak, su ignorirali. Iako se danas već ne tribamo bojati medvida, človik još svenek radje čita čemerne visti, nego dobre. Ča je čemer­no, je relevantno zato, kad bi mu moglo nastati pogibelno. On unajper kani biti informiran, da bi se mogao pripraviti na ozbiljnu situaciju. Morebit zato neki od nas u svojem ormariću doma imaju medikamente protiv ptičje gripe! Ipak nije potribno, da novine, radio i televizija svaki dan repor­ti­raju o sudnjem danu, ako ga ionako tako friško neće biti.

Štitelju, slušatelju i gledate­lju se čemerne visti moru i zamiriti. Koč ga interesira i ča zabavnoga. Svaki je u nekom pogledu znatiželjan. Jednoga interesira tenis, ali ne i to, ča mu se nudi na ovoj strani. Ko­ga interesira, ča djela i govori naš mladi kancelar, će na ve­čer pustiti televiziju i gledati Zeit im Bild.

Velika tema u novinarstvu je objektivno izvještavanje. Ali ča je objektivnost? Laglje je opisati, ča objektivnost nije, naime to kad novinar manipu­lira štitelje, svejedno je li svisno ili nesvisno, kad iskrivljava fakte, kad se da potkupiti, kad povr­šno reše­r­šira, da iz toga nastaje neistina. Od novinara se potribuje, da zna anali­zirati i is­traživati činjenice, otkrivati uzroke i posljedice. Ako ne pobere sve važne činjenice za objektivan prikaz ili fakte krivo ocijeni, preuzima rizik za neistinito, lažno ili poluistinito reportiranje.

Objektivno pisati znači, pr­e­mišljavati o svakoj riči, je li je ona u skladu s istinom. Neznanje, nevjerodostojni izvori, neiskustvo i šlomparija pri pisanju su najveći neprijatelji novinara. I zato je važno, da reflektiramo o tom, ča nam nudu mediji, da slipo ne preuzimamo mišljenja, nego da kri­tično ocjenjujemo reportaže novinarov, ar i oni su samo ljudi.

(Agnjica Schuster)

Kategorije