Hladilnik je pun. Jogurte u njem smo kupili u akciji. Sad je nijedan ne kani. Čim bude prekoraknut datum, do kada se držu, je moramo hititi. Svako ljeto se po cijelom svitu hitu 1,3 milijarde tone hra­ne, a to je jedna tretina svih širom svita produciranih životnih namirnic (Leben­s­mittel). U Europ­skoj uniji 89 milijoni tonov jila završava med smetljem, a to je pro­sječno 179 kilogramov po osobi. Ovo su horendni broji, ako pomislimo na to, da polag Ujedinjenih narodov 795 milijoni ljudi na svitu ni­ma dost hrane ili gladi. Da životne namirnice ne završavaju na pladnji gladnih ljudi, nego na smetlju, nije samo etički problem.  Tako se rasipuju i djelatna sna­ga, tlo, voda i druge rijetke resurse.

Mladje generacije su rasipnije, iako je ljudem svisno, da je hitanje hrane velik pr­oblem. Polag ankete 96 pro­centov ispitanih ljudi misli, da u smetlju završava i ona hrana, ka bi bila još za pojisti. Pritom mladji ljudi hitu već hrane ne­go starje generacije. Skoro četirimi od desetih ljudi jednoč u tajednu hitu hrane. Jedna tre­tina ljudi, ki su se rodili pred 1945. ljetom, veli, da hranu ni­kada ne hitaju na smetlje. Pobojna generacija, ka se je rodila do 1954. ljeta hiti oko 27 procentov hrane. Gdo zna, ča znači ne imati, on izgleda ima drugačiji odnos jilu nego generacije, za ke je normalno imati mnogo i preveć.

Barem u vlašćoj domaćoj k­u­hinji se moremo truditi, da potrošimo hranu prlje nego se pokvari. Važno je planiranje. Gdo zna, ča doma ima, ne kupuje dvo- i trostruko, da pak sta­ro mora hititi. Idealno je predviditi, kakov će biti tajedan: Ćemo imati goste? Ćemo jisti zvana stana? Nam je ča ostalo, ča moremo pojisti? Pre­poručljivo je, da doma za rezervu imamo rizance, trajno mliko, rižu, muku, krumpire, luk, pasirane paradajze, ulje pak najvažnije začine. U hladilnik slišu jaja, sir, mliko, jogurt i putor. Gdo u svojoj le­denici ima smrznuto povrće, ribu i kruh, on si i prez kupovanja mo­re skuhati objed.

Da nam se ne­što brzo pokv­a­ri, čim smo otprli, moremo prepričiti tako, da dobro pokrijemo ili prepraznimo u posudu, ku moremo zapriti. Dobro je napisati datum na hranu, ku ćemo smrz­nuti. Tako će­mo imati pregled, ča moramo potrošiti jedno za drugim.  Tako točno ne moremo skuhati, da od objeda ne bi ništa ostalo. Škoda je hititi ostanke, ke moremo pohasno­vati za kakov novi jiliš. Ni stari kruh ne tribamo hititi. Od njega recimo moremo skuhati supu. Od starih žemalj na priliku moremo načinjiti gubonce, fanjke.

Privatna domaćinstva naj­već moru pridonesti tomu, da se hrana, ka je drago producirana, poji. I tako svaki od nas pri kupovanju, konzerviranju i uživanju hrane mnogo more pridonesti protiv globalnoga rasipovanja.

(Agnjica Schuster)

Kategorije