Lavendulu je narod svenek hasnovao za njegu kože. Još u antičkom Rimu su ju do­da­vali kupeljom. Ona čisti, smi­ruje i ofriškava ko­žu, potiče nje vlagu i prokrvljenost. Od lavendule je koža nježna, me­ka i zdrava. Ali ona pomaže i kod upaljene i opečene ko­že, a i kad se jav­ljaju na koži prišći i ekcemi. Od lavendule se manje potimo, vlasi nam friže rastu, a i nokti su nam zdraviji. La­vendula smanjuje teškoće s probavom uzrokovane stresom, opušća napete i bolne mišiće, ublažava bol­ne menstruacije i poteškoće me­no­pauze. Ova me­ditera­n­ska raslina se je svenek hasnovala kot vračtvo, ali i kot začin.

Velikim sam nepovjerenjem slušao predavanja prof. Pl­a­schke na sveučilišću o tzv. „zelenom kaderu“. Da su to bili bivši k.&k. vojaki, domobrani, honvidi i landseri, uskočeni nezadovoljni po loza i gora, u prvom redu na jugu i da im je broj u zadnji miseci boja narasao i do 50.000. A sada, po točnijem pregledu NAŠIH NOVIN za 1918. i 1919. moramo ustanoviti, da su se i po naši loza skrivali Hrvati, skupa s Ugri i Nimci (nek da im pri nas nisu poklonili nikarkovu pažnju, jer su je gledali za privrimeno, prijelazno s­ta­nje u neredu koncem Prvoga svitskoga boja). Jur na jesen 1918. novine donašaju visti da u okolici Kapuvára, Črnje, Eszterháze se skriva po loza i močvara veći broj ujdenih vojakov (dezerterov), ki načinjaju veliki kvar go­spodarom. Veljek po tom im­amo i visti za Mannersdorf, Fertőszentmiklós, Csa­pód, Széplak i naš sridnjo­gradišćanski Fü­les (Filež).